BIRN-ovo istraživanje pokazuje da se Srbija obavezala da plati višestruko veći iznos od onoga koji uplaćuje partnerska firma da bi ostala formalno većinski vlasnik u novoformiranom preduzeću za avio saobraćaj „Air Serbia“.
Samo u 2013. godini, prema podacima iz ugovora, Srbija je bila u obavezi da plati preko 90 miliona dolara dok je partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za 49% vlasničkog udela uplatio 40 milona dolara u vidu zajma. Pored ovoga državi je ostalo da plati sva dugovanja koja su bila procenjena na preko 230 miliona dolara, stoji u ugovorima koje BIRN objavljuje.
Vlada Srbije je svoje obaveze platila mehanizmima državne pomoći, pokazuje BIRN-ovo istraživanje. Međutim, postupak dodele državne pomoći obavijen je tajnom jer je iz Rešenja o dodeli državne pomoći izostavljen niz podataka koji se tiču iznosa dodeljene pomoći.
Komisija za kontrolu državne pomoći, koja je nadležna u ovom slučaju, pozvala se na Zakon o zaštiti poslovne tajne i član 22. Zakona o kontroli državne pomoći. Od kada je osnovana 2010. godine ova Komisija po prvi put nije objavila podatke o iznosu državne pomoći iako se radi o javnim sredstvima.
Takođe, u Rešenju o dodeli državne pomoći koje je objavljeno u proleće 2014. godine, nekoliko meseci pošto je postupak dodele tog novca sproveden, naveden je Kabinet prvog potpredsednika vlade kao davalac državne pomoći što je takođe u suprotnosti sa Zakonom o kontroli državne pomoći koji propisuje u članu 2. da davalac državne pomoći može da bude samo pravno lice što Kabinet potpredsednika odnosno predsednika Vlade nije.
S druge strane, godinu dana traju najave iz kabineta predsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića da će biti objavljeni svi ugovori koje je država Srbija kao vlasnik „Jat Airways“ potpisala sa državnom kompanijom iz UAE „Etihad airways“.
Vučić, prvi potpredsednik Vlade u vreme potpisivanja ugovora 01. avgusta 2013. godine dao je kao jedno od predizbornih obećanja, u kampanji u zimu 2014. godine, da će objaviti tajni ugovor, ali se to do trenutka objavljivanja ovog teksta nije dogodilo.
Danas, kao premijer Srbije, odbija da kaže kada će to napokon da uradi, ali je rekao u intervjuu beogradskom nedeljniku NIN da će pitati svog prijatelja Šeika Muhameda Al Zajeda da ugovor obelodani. Šeik se pojavljuje kao „garant“ međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i UAE pod čijim je okriljem i potpisan ugovor o strateškom partnerstvu nekadašnjeg „Jat Airways“-a i „Etihad airways“-a.
BIRN Srbija ekskluzivno po prvi put objavljuje nacrte svih pet ugovora koji su potpisani u avgustu prošle godine da bi pokazao i srpskoj javnosti na šta se srpska strana obavezala i šta se očekuje kao korist za srpsku stranu od ovog posla sa kompanijom iz UAE.
BIRN je pokušao u više navrata da dobije odgovore u vezi sa stavkama iz ugovora, ali ni u Vladi Srbije niti u novoj upravi „Air Serbia“ nije bilo spremnosti za razgovor. Iz „Air Serbia“ BIRN je dobio odgovor da se za sve nedoumice obratimo Vladi Srbije.
U želji da opravda postupke Vlade Srbije oko ugovora sa Etihadom, premijer Vučić je kao argument iznosio podatak da je Vlada Austrije platila kompaniji „Lufthanza“ 500 miliona evra da bi preuzela „Austrian airlines“, ali nikada nije saopštio koliko je tačno Srbija platila da bi dogovorila aranžman sa Etihadom.
Foto: Aleksandar Anđić
BIRN je ranije ove godine došao u posed nacrta svih pet ugovora koji su potpisani na svečanosti u avgustu 2013. godine. Dokumentaciju čine: Transakcioni ugovor, Ugovor o uslugama podrške, Ugovor o ulaganju, Ugovor o konsultantskim uslugama i Ugovor između akcionara.
Prema ovim transakcionim dokumentima (što je zbirni naziv ovih dokumenta prema Odluci o dozvoljenoj koncentraciji Komisije za zaštitu konkurencije) bilo je predviđeno da se detalji čitavog posla ne objavljuju do dana završetka posla – closing date. Pod ovim se podrazumevalo uvođenje „Etihada“ u vlasništvo „Jat Airways“ odnosno „Air Serbia“.
Član ugovora koji govori o poverljivosti podataka poslužio je Vladi Srbije da bi opravdala neobjavljivanje ovog ugovora. Na to su se u više navrata pozivali tadašnji potpredsednik Vlade Vučić i tadašnji šef Kabineta Vučića Siniša Mali.
Prema ugovoru bilo je predviđeno da se kompletan posao uvođenja u vlasništvo strateškog partnera okonča do kraja 2013. godine. Međutim, postupak se odužio do marta 2014. godine, što saznajemo iz dokumantacije objavljene na stranicama Agencije za privredne registre.
U debati koja traje godinu dana oko toga šta je to zapravo urađeno sa nekadašnjim Jatom, postavljeno je pitanje dugova ove kompanije kao i vrednosti njene imovine.
„Jat Airways“ je dugo godina važio za velikog gubitaša koji je opterećivao javne finansije Republike Srbije, ali nikada do kraja i na transparentan način nijedna prethodna Vlada i uprave koje su Vlade imenovale nisu saopštile tačne podatke.
Iz dokumenata koje ovde objavljujemo, otkrivamo da je dug kompanije u prvoj polovini 2013. godine iznosio oko 233,7 miliona dolara, na osnovu procena vrednosti kapitala za potrebe sklapanja ovog posla.
S druge strane, novo rukovodstvo „Air Serbia“ na predstavljanju godišnjeg finansijskog izveštaja za 2013. godinu u maju 2014. saopštilo je da je dug kompanije, koja se do septembra prošle godine zvala „Jat Airways“, oko 73 miliona evra, ili oko 100 miliona dolara. Nije bilo moguće proveriti u novoj upravi kako je došlo do ovolike razlike, kao što nije bilo moguće proveriti kako je procenjena ukupna vrednost „Jat Airways“, nepokretne imovine i slotova.
Gde se i na koji način izgubilo preko 130 miliona dolara duga kompanije nije objašnjeno i ne vidi se u dokumentima koja su objavljena posle sklapanja ugovora sa „Etihadom“, a tiču se visine upisanog kapitala privrednog društva kompanije „Jat Airways“, kao i izmena visine upisanog kapitala u trenutku kada se u vlasništvo uvodi „Etihad“ konvertovanjem zajma od 40 miliona dolara u akcije kompanije.
Pored ovog iznosa, dokumenta koja objavljujemo nam pokazuju da je obaveza Vlade Republike Srbije u 2013. godini bila da obezbedi 16 miliona dolara za otpremnine viška zaposlenih, da pokrije 13 miliona dolara duga „Jata“ prema privrednom društvu Aerodrom „Nikola Tesla“, da obezbedi 0,5 miliona dolara za otpremnine u komapaniji „Jat Ketering“ (koja je ovim ugovorom opet vraćena pod okrilje „Jat Airways“ odnosno „Air Serbia“), da obezbedi 23,5 miliona dolara za potrebe restrukturiranja i još 40,2 miliona za potrebe premošćavanja gubitaka, što u zbiru iznosi 93,2 miliona dolara obaveza države u 2013. godini.
Komentar nismo mogli da dobijemo ni u kabinetu premijera, ni od ranijeg šefa njegovog kabineta Siniše Malog koji je vodio posao dovođenja strateškog partnera za „Jat Airways“, kao ni u upravi „Air Serbia“.
Iz dokumenta koji se zove Strateški plan 2014-2016, na koliko je i oročeno učešće „Etihada“ u pokušaju oživljavanja srpskog avio prevoznika, saznajemo da Vlada Srbije mora da obezbedi najmanje 326 miliona dolara u početnoj fazi, verovatno u tri godine, da bi pokrila troškove, a da pored toga investira dodatni novac u ono što bi trebalo da bude zdravo preduzeće.
Pored ovoga, Vlada se obavezala da floti Air Serbia ustupi jedan od dva terminala na ekskluzivno korišćenje, da jedan hangar „Jat Tehnike“ pripadne „Air Serbia“, da obezbedi povlašćenu cenu kerozina kod NIS-a tako što će se u potpunosti odreći akcize čime se cena smanjuje za pola i da sve moguće potencijalne poverioce namiri iz budžeta Republike Srbije.
Partner iz UAE obavezao se da uplati 40 miliona dolara u 2013. godini i da u periodu 2014-2016. godine uloži do 60 miliona dolara, da donese znanje upravljanja kompanijom i da iskoristi svoje jedanaestogodišnje iskustvo iz avio saobraća u unapređenje položaja „Air Serbia“ na globalnom nivou.
Kada je reč o upravljanju, iako formalno Vlada ima većinu u Upravnom odboru, odluku donosi menadžment „Etihada“, odnosno, menadžement „Air Serbia“ koji je „Etihad“ izabrao. Takođe, zarade vodećih ljudi kopmanije isplaćuje „Etihad“ prema svojim standardima i docnije te troškove fakturiše srpskom avio prevozniku.
Radni jezik uprave kompanije je engleski.
Javni novac kao tajna
Ugovor sa Etihadom postao je tokom ovih godinu dana misterija jer je raniji ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović govorio da je ugovor u sefu kabineta ministra, ali da on o njemu ne može da govori jer ga obavezuje Zakon o poslovnoj tajni. Doskorašnji ministar privrede Dušan Vujović izjavio je da on nikada nije video ugovor sa Etihadom i da ta dokumenta nisu bila u sefu kada je on preuzeo vođenje tog resora.
Premijer Vučić govorio je u više navrata da je ponosan tim ugovorom i time da je „Air Serbia“ već sada kompanija za uzor i da će svojom privrednom aktivnošću doneti 1,5 odsto celokupnog BDP Republike Srbije koji je oko 50 milijardi dolara. Takođe, Vučić ističe kvalitet usluge rebrendirane kompanije za avio saobraćaj, povećanje svih poslovnih performansi, ali odbija da govori o samim detaljima ugovora.
Ono što je Vlada saopštila jeste da je ugovor nastao pod okriljem Međudržavnog sporazuma između Republike Srbije i UAE koji je prema srpskom ustavu iznad lokalnih zakona i sličan postupak bio je primenjen u slučaju privatizacije Naftne industrije Srbije i ugovora sa ruskom kompanijom „Gazprom“.
Da bismo potvrdili nalaze iz transakcionih dokumenta čekali smo da Komisija za kontrolu državne pomoći objavi Rešenje o prihvatanju ili odbijanju državne pomoći za „Air Serbia“. Ova Komisija je u decembru 2013. godine naložila kabinetu prvog potpredsednika vlade da dostavi punu prijavu dodeljene državne pomoći privrednom društvu „Jat Airways“.
Rešenje je objavljeno na sajtu ministarstva finansija u proleće 2014. godine, a datirano je na 21. februar 2014. godine. Ono što je odmah bilo vidljivo je da je taj dokument objavljen samo delimično, jer je na njega stavljena oznaka „javna verzija“. BIRN je pregledao sva do sada objavljena dokumeta Komisije i utvrdio da je u ovom slučaju načinjen presedan stavljanjem oznake o tajnosti podataka. Da je to tačno potvrdila nam je i predsednica Komisije Inga Šuput Đurić.
Komisija je odobrila dodeljenu državnu pomoć analizirajući dokumenta koja je dostavio kabinet prvog potpredsednika vlade (u medjuvremenu kabinet premijera): Plan sanacije i restrukturiranja društva Air Serbia i sve anekse ovog plana, Izveštaj Direkcije za finansijske poslove kompanije Air Serbia o najznačajnijim obavezama kompanije na dan 31. oktobar 2013. godine, Pregled dospelih, a neizmirenih obaveza kompanije Air Serbia na dan 31. oktobra 2013. godine, sa podelom na obaveze nastale pre 31. decembra 2009. godine i na obaveze nastale posle 1. januara 2010. godine, Procenu vrednosti nekretnina Air Serbia predloženih za prodaju i Dokaz o ostvarenim uštedama pri nabavci novih vazduhoplova.
BIRN je pokušao, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da dobije i ova dokumenta, ali su se u Komisiji pozvali na obavezu proisteklu iz Zakona o poslovnoj tajni jer je to zahtevao Podnosilac prijave, odnosno kabinet Aleksandra Vučića.
Takođe, u Komisiji nisu želeli da komentarišu činjenicu da su se u zaglavlju Rešenja pozvali na Zakon o kontroli državne pomoći, član 22., koji ne govori da postoji mogućnost neobjavljivanja podataka o dodeljenoj državnoj pomoći već definiše obaveze zaposlenih u Komisiji u trenutku kada napuste ovu instituciju.
Pored toga, pitali smo predstavnicu Komisije da li je kabinet prvog potpredsednika mogao da bude „davalac državne pomoći“ jer po Zakonu o kontroli državne pomoći stoji da to mogu da budu samo „pravna lica koja upravljaju ili raspolažu javnim sredstvima“.
Kabinet potpredsednika Vlade ili premijera nije pravno lice u tom smislu i njegovim budžetom nisu predviđena sredstva koja bi mogla da budu namenjena za potrebe dodele državne pomoći, što se lako proverava uvidom u budžet Republike Srbije za 2013. godinu.
U telefonskom razgovoru za BIRN predstavnica Komisije je potvrdila da formalno kabinet ne može da bude davalac državne pomoći, ali da odgovornost nije na njoj i na njenim kolegama jer su oni na nepravilnosti upozoravali, za šta postoji dokumentacija koju takođe nije u mogućnosti da da BIRN-u na uvid.
EU i SAD
Od trenutka kada je obelodanjeno da će posrnuli srpski avio prevoznik dobiti za partnera državnu kompaniju iz UAE koja je u poslednjoj deceniji u velikoj ekspanziji, pojavila se dilema da li će ovakav poslovni sporazum moći da se uklopi u međunarodne letačke standarde.
Da bi izbegla gubljenje dozvola za letenje koje ima sa različitim evropskim destinacijama nova uprava „Jata“ je upravljačkom timu dodelila srpske pasoše po hitnom postupku, ali je ostala dilema o načinu korišćenja državne pomoći.
Nejasnoće oko ovog pitanja onemogućile su nameru novog menadžmenta da već ove godine poleti preko Atlantskog okeana na linijama za SAD, jer to nisu dozvolile „letačke vlasti“ Sjedinjenih država. Ipak, tokom proleća je premijer Vučić saopštino da bi Air Serbia mogla da poleti za SAD već krajem 2015. godine.
Pored letačkih vlasti SAD za funkcionisanje „Air Serbia“ interesovala se i Evropska komisija kojoj je država Srbija dužna da dostavi punu informaciju o korišćenju instrumenata državne pomoći prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Do završetka pisanja ovog teksta nismo dobili potvrdu iz kancelarije EU u Beogradu da su dobili podatke o tome koliki je iznos državne pomoći u slučaju „Air Serbia“. Takođe, dobili smo potvrdu iz Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije da oni nisu dobili te podatke kao institucija koja prikuplja podatke koje docnije upućuje Evropskoj komisiji u Brisel.
Ovaj tekst deo je zajedničkog projekta BIRN-a i CINS-a, u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” koji finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove EU.
