Oglašavanje kao privatni posao vlasti

Stranka Aleksandra Vučića, preko visokog partijskog funkcionera Gorana Veselinovića, ušla je u prostor medijskog oglašavanja nakon dolaska na vlast 2012. godine, potiskujući demokrate koji su suvereno vladali ovim tržištem, saznaje BIRN

Objavljeno: 27-03-2014

Delovanje reklamnih agencija koje su pod direktnom političkom kontrolom jedan su od ključnih uzroka za pojavu autocenzure i ograničavanja slobode izražavanja u srpskim medijima.

Za razliku od drugih tržišta karakteristika Srbije je da u poslu posredovanja u prodaji oglasnog prostora u medijima vodeću ulogu imaju agencije koje su u vlasništvu ljudi iz vrha srpske politike.

Iako profit koji se ostvaruje prodajom reklama nije zanemarljiv faktor, suština ovog mehanizma je u kontroli medija i stavljanja javnih glasila pod kontrolu vladajućih struktura.

U prilog ovome govore i dramatične promene koje su pogodile marketinško tržište posle smene vlasti 2012. godine, a u kojima su značajnu ulogu odigrali ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci.

Istraživanje BIRN-a pokazuje da su u prethodne dve godine najmanje četiri kompanije, čiji je godišnji budžet za oglašavanje između devet i deset miliona evra, napustile do tada neprikosnovenu agenciju lidera DS-a Dragana Đilasa, Direct media (Dajrekt medija), i sklopile nove ugovore sa agencijama okupljenim oko Srđana Šapera, nekada člana Predsedništva DS-a.

U ovaj pul ulazi i agencija Second (Sekond) koja je registrovana u novembru 2012. godine, a iza čijeg osnivanja, prema saznanjima BIRN-a, stoji Goran Veselinović, član Glavnog odbora Srpske napredne stranke i bivši poslodavac Aleksandra Vučića.

Ova agencija uskoro dobija značajne klijente, poput Banke Intese, koja je prethodno koristila usluge Dajrekt medije.

„Sedeo sam u jednom beogradskom kafiću sa prijateljima, kada mi je Goran Veselinović, koga sam poznavao od ranije, predložio da osnujem firmu. Delovalo mi je kao interesantna ideja i prihvatio sam“, ovako Miloš Jovanović, mladi programer iz Niša, opisuje za BIRN kako je u novembru 2012. godine osnovao agenciju Sekond koja se bavi prodajom reklamnog prostora.

Jovanović, koji se nikada pre i posle toga nije bavio marketingom, nekoliko meseci kasnije prepušta svoj udeo firme direktorki Sekonda Sanji Lalović, poznanici Gorana Veselinovića.

BIRN je u vezi sa ovim razgovarao sa Veselinovićem, koji je negirao da poznaje Jovanovića i da ima bilo kakve veze sa osnivanjem Sekonda. Istog dana, Jovanović je vidno uznemiren, u novom razgovoru za BIRN odbio da iznese bilo koje detalje oko osnivanja Sekonda i tvrdio da sa novinarom BIRN-a nikad pre toga nije razgovarao.

Veselinović se do nedavno bavio isključivo poslovima promocije, u svojoj pi-ar agenciji Right (Rajt) koja je vodila izbornu kampanju naprednjaka 2012. godine (u tom periodu Veselinovićeva agencija zvala se Block and connect) i pre toga kampanju Srpske radikalne stranke 2008. godine. On insistira da je pi-ar i dalje njegov jedini posao i da sa tržištem oglašavanja nema nikakve veze.

Pet vlasnika reklamnih agencija sa kojima je BIRN razgovarao tokom rada na ovom istraživanju kažu da moć Veselinovića leži u tome što se on prepoznaje kao čovek od najvećeg poverenja najmoćnije stranke u Srbiji, koji medijima vlada iz senke.

Vladimir Andonov, vlasnik agencije Kompani, kod koga je Veselinović svojevremeno radio kaže: „Uvek je bilo političkih pritisaka na oglašivače sa kojom će agencijom da sklope ugovor, ali sam se nadao da će se posle 2012. godine razbiti monopol na tržištu, koji su imali Đilas i Šaper. Desilo se suprotno. Nikada nije bilo gore, nemoguće je sada doći do posla. Svi idu kod Šapera i Gorana Veselinovića, jer tu prepoznaju novi centar moći“.

Drugi vlasnik agencije, koji je želeo da ostane anoniman kaže da šema političkog uticaja na medije i da tržište oglašavanja postoje još od pada Miloševića.

„Sada je sistem usavršen. Suština celog posla je kontrola medija i pare koje se tu zarađuju. Od tada do Veselinovića mediji su već naučeni da slušaju, to je utabana staza“, zaključuje on.

„Zašto me uopšte ovo pitate“, negodovao je Veselinović, kada je BIRN tražio komentar na tvrdnje da je on ključna figura u poslovima vezanim za medije, „ne bavim se medijima, i nemam odnos sa Vladom Srbije, za razliku od prethodnih garnitura“.

I Srđan Šaper negira da je u poslovnom partnerstvu sa Veselinovićem.

„Gospodina Veselinovića, kao i veliku većinu kolega koje posluju u reklamnim, medijskim ili pi-ar agencijama u Srbiji poznajem dugi niz godina. Nismo imali priliku da sarađujemo ni pre ni posle 2012. godine“.

Posao se širi i van Srbije

U februaru ove godine vlasnica agencije Sekond iz Beograda Sanja Lalović postala je i vlasnica 50 odsto kapitala agencije Aquarius (Akvarijus) iz Banjaluke, jedne od najvećih i najuspešnijih marketinških agencija u Bosni i Hercegovini. Direktorka i vasnica drugih 50 odsto kapitala agencije Akvarijus je Brankica Janković iz Banjaluke.

Sedište agencije Akvarijus je u ulici Kralja Petra II u Banjaluci. Na istoj adresi nalazi se i agencija Sekond koja se bavi prodajom reklamnog prostora, a čiji je vlasnik Siniša Milovanović.

U razgovoru za BIRN Milovanović je negirao da je njegova agencija povezana sa beogradskim Sekondom, kao i da poznaje Gorana Veslinovića i Sanju Lalović.

U kompaniji m:tel za BIRN su potvrdili da su početkom ove godine angažovali Sekond za potrebe kupovine oglasnog prostora u medijima, dok je agencija Akvarijus angažovana za osmišljavanje i proizvodnju reklama.

Brankica Janković, suvlasnica agencije Akvarijus, kaže da iako privatno poznaje Gorana Veselinovića on nije posredovao u poslovnom aranžmanu između nje i Sanje Lalović.

Demokratski izum

Tržište oglašavanja u Srbiji iznosilo je 2001. godine svega 30 miliona dolara, a 2008. godine oglašivači u Srbiji su za reklamu na televiziji, radiju i u novinama izdvajali skoro sedam puta više novca, preko 206 mliona dolara. Kada je nastupila ekonomska kriza ova suma je pala na 170 miliona dolara.

Paralelno sa ekspanzijom marketinškog tržišta uspostavljene su oglašivačke imperije čiji su vlasnici bili visoki funkcioneri DS-a, ili ljudi bliski stranci. Kao najveći igrači izdvajaju se Dragan Đilas, sa Dajrekt medijom, Srdjan Šaper, vlasnik nekoliko agencija među kojima je najveća Univerzal medija, i Branimir Dimitrijević Tucko, Šaperov partner i vlasnik agencija Media pool (Medija pul) i Media jobs (Medija džobs).

Vladimir Andonov, koji je u poslu oglašavanja skoro 20 godina, kaže da su Dragan Đilas i Srđan Šaper od 2003. godine preuzeli primat u poslu oglašavanja. U takvoj situaciji druge agencije bile su prinuđene da se udružuju kako bi mogle da im pariraju.

„Tokom 2003. godine sam osnovao neprofitni pul gde su članovi bili svi oni koji iz nekog razloga nisu hteli ili nisu mogli da rade sa Đilasom ili Šaperom”, kaže Andonov.

U periodu između 2008. i 2012. godine, objašnjava Andonov, Đilasova firma je postala toliko dominantna da je 2010. godine Šaperov Mc Cann (Meken) pristupio njegovom pulu sa idejom da zajednički pariraju konkurentu.

„Ubrzo potom moja agencija je naglo počela da gubi klijente, pa sam izašao iz pula 2012. godine”, kaže on.

Uz materijalnu dobit ostvarenu u ovom unosnom poslu, vladajuće strukture su stekle i indirektnu kontrolu nad medijima pošto su mediji u velikoj meri bili zavisni od poslovnih ugovora sa Đilasom i Šaperom.

I Đilas i Šaper u razgovoru za BIRN negiraju da su se bavili uticajem na medije kroz rad svojih kompanija i ističu da se budžeti za oglašavanje dele prema realnim proračunima i da klijenti koji troše novac na reklame ne mogu biti obmanuti.

Jedini pravi uticaj je politički, kaže Đilas. „Vidite kako me sada tretiraju mediji kada nisam na vlasti“, dodaje on.

Srđan Šaper kaže: „Teza da su agencije čiji sam vlasnik mogle da utiču na medije nekom vrstom uslovljavanja budžeta za oglašavanje političkom podobnošću medija pojavljivala se u pojedinim opisima medijske scene u Srbiji, i to uvek paušalno, i bez dokaza“.
 

 

Oglašivači napuštaju Dajrekt mediju

Najmanje četiri kompanije, prema saznanjima BIRN-a, napustile su Dajrekt mediju i prešle u konkurentski pul. Imlek je otišao u Šaperov Univerzal medija, Agrokor i Komercijalna banka izabrale su oglašivačku agenciju Medija džobs Branimira Dimitrijevića, a Banka Intesa je prešla u Sekond iza koje stoji Goran Veselinović.

Ove četiri kompanije godišnje troše oko deset miliona evra na oglašavanje.

Upitana zašto je promenila partnere i za pi-ar i za oglašavanje, direktorka korporativnih poslova Danube Foods Group (Danjub Fuds Grup), kojoj pripada Imlek, Svetlana Glumac, objašnjava: „To je prosto neki normalan život agencije koja vas prati. Sunce izađe pa zađe, sve je to normalno u biznisu. To je naša interna politika“.

Ona kaže da se Dajrekt medija nije javila na njihov konkurs, koji je prevremeno raspisan.

Direktor marketinga Komercijalne banke Goran Milićević objašnjava da je izboru nove agencije prethodio konkurs krajem 2012, a da je zbog najbolje ponude koju su dali izabrana agencija Medija džobs, kako te, tako i naredne, 2013. godine.

Banka Intesa, koja se 2013. godine odlučila da zameni Dajrekt mediju sa tek osnovanom agencijom Sekond, odbila je da prokomentariše razloge za ovu odluku.

U kompaniji Agrokor potvrđuju za BIRN da su sa Dajrekt medijom sarađivali do kraja 2012. godine. Tokom 2013. godine kompanija je reklame ugovarala direktno, a nakon tendera raspisanog krajem prošle godine ugovor sa Medija džobsom je potpisan u januaru 2014. godine.

Agrokor je, prema saznanjima BIRN-a, sa godišnjim budžetom od oko pet miliona evra jedan od najvećih oglašivača u Srbiji.

Prestrojavanje u hodu

Promena na vrhu države 2012. godine poklopila se sa poslovnim odlukama nekih velikih oglašivača da ili prekinu, ili ne obnove ugovore sa Đilasovom Dajrekt medijom. Dok kompanije navode poslovne razloge za promenu partnera, u svetu marketinških agencija i medija ovo se tumači kao seljenje centra moći prema novim vlastima, koje oličava Goran Veselinović, novi partner Srđana Šapera.

Drastične promene na tržištu oglašavanja za BIRN je potvrdila i direktorka Ringijera, koji izdaje Blic, Alo i nedeljnik NIN, Jelena Drakulić - Petrović.

„Jedna agencija je znatno oslabila po broju klijenata, a drugi pul je ojačao“, rekla je ona za BIRN.

Iz dokumenta koji je BIRN dobio od jednog beogradskog medija može se videti da na oglašivačkom tržištu najveći procenat klijenata drže dva pula agencija. Jedan pul čine agencije okupljene oko Dajrekt medije, dok je drugi pul sastavljen od osam agencija, među kojima su i agencije Srđana Šapera, Branimira Dimitrijevića i Sekond, iza koje stoji Goran Veselinović.

U pismenom odgovoru na BIRN-ovo pitanje da li se zaista agencija Sekond nalazi u njegovom pulu, Šaper je rekao da ne može da komentariše poslovne subjekte koji nisu u njegovom vlasništvu. Vlasnici agencija Medija džobs i Medija haus odbili su razgovor za BIRN.

airport

Od Profajlera do Rajta

 

Poznanstvo Aleksandra Vučića i Gorana Veselinovića je dugogodišnje, još iz perioda Srpske radikalne stranke. Veselinović je 2003. osnovao agenciju Profajler tim, koji se nakon toga preimenuje u Blok end konekt, a od septembra prošle godine u Rajt. Aleksandar Vučić je tokom 2010. godine bio zaposlen u agenciji Profajler tim.

Sve do 2012. godine Rajt nije imao značajnije klijente ili veće poslove. Tokom 2010. i 2011. godine za pi-ar usluge agenciju su angožavale opštine Voždovac i Zemun u kojima je na vlasti bila koalicija oko SNS-a.

Podaci APR-a pokazuju da je Rajt 2012. godine uvećao svoje prihode preko 50 puta, što Veselinović objašnjava činjenicom da je novac za predizbornu kampanju SNS-a išao preko njegove agencije. Ovo potvrđuje i izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije.

Blok end konekt je založio bankarsku garanciju od 38 miliona dinara za kampanju Tomislava Nikolića 2012. godine.

U oktobru 2013. godine suvlasnica i direktorka Rajta postaje Jasmina Stojanov, koja je devet godina radila kao šef informativne službe Predsedništva Srbije, za mandata Borisa Tadića. Njen prelazak u Rajt organizovao je Aleksandar Vučić.

„Od marta 2012, bila sam bez posla, kada je mi je Vučić u leto 2012. ponudio da mi pomogne i ja to doživljavam kao ljudski gest“.

Početkom 2014. godine agencija Gorana Veselinovića za klijenta dobija jednu od najvećih kompanija u Srbiji, Danube Foods Group (Danjub Fuds Grup), kojoj pripada Imlek.

U toku je medijska kampanja obeležavanja 60 godina brenda Kravica, a nju vodi Rajt. Saradnja je počela početkom ove godine, a prethodno je Imlek napustio pi-ar agenciju Komunis, Ivana Stankovića, koju je na izborima 2012. godine za kampanju angažovala Demokratska stranka.

Prema rečima Jasmine Stojanov agencija Rajt danas ima važne i velike klijente. Pored „Salforda“ tu su još kompanije Roming i Beogradski Sajam.

„Upravo je moj dolazak razlog uspona ove agencije. Ja sam brend i to je razlog zašto privlačimo klijente. U razgovorima sa klijentima njih ne zanima politika, već šta im nudite“.

Sekond veza sa naprednjacima

Agencija Sekond je osnovana 14. novembra 2012. Godine, a osnovali su je Miloš Jovanović i Srđan Leković. Već u januaru 2013. godine Leković ustupa 50 odsto svog vlasništva Sanji Lalović, a Miloš Jovanović to čini u oktobru iste godine. Sanja Lalović je u izbornoj kampanji 2012. godine za Srpsku naprednu stranku radila poslove medijske strategije i planiranja.

Kada je novinar BIRN-a u februaru 2014. godine nazvao jednog od dvojice osnivača Sekonda, Jovanovića, on je rekao da ga je Goran Veselinović pozvao da osnuje agenciju.

Veselinović je u razgovoru za BIRN negirao da poznaje Jovanovića i da ima bilo kakve veze sa osnivanjem Sekonda. U ponovnom razgovoru sa Jovanovićem on je odbio da potvrdi prvobitnu izjavu i tvrdio je da sa novinarom BIRN-a pre toga nije ni razgovarao.

Drugog osnivača Sekonda, Lekovića, pozvala je da osnuje agenciju neka žena, čiji identitet on nije želeo da otkrije. „Nije bitno njeno ime, učinio sam prijateljici uslugu, istupio sam rano, nikada se nisam bavio tim poslom niti znam šta je sa tom firmom“, kaže on.

Andonov, u čijoj agenciji je nekada radila i Sanja Lalović, kaže: „Moja agencija je osmišljavala medijski plan za SNS na izborima 2012. godine. U ime agencije glavna osoba za taj posao bila je Sanja Lalović. Nju je posle pozvao Veselinović da pređe u Sekond“.

Sanja Lalović je na pitanja BIRN-a o poslovanju agencije Sekond i njenom poslovnom odnosu sa Veselinovićem odgovorila elektronskom poštom: „Pročitala sam vaša pitanja i zaključila da sva spadaju u domen regularnog privatnog poslovanja, tako da ne nalazim ni jedan razlog zašto da na njih odgovaram”.

Kada je BIRN pitao Veselinovića da li je doveo Sanju Lalović u Sekond, on je još jednom rekao da nema nikakve veze sa tom agencijom i da je jedini pravni subjekt u njegovom vlasništu pi-ar agencija Rajt.

„To što nekoga poznajem dugo, i što sam nekome nekad pomogao, to nema veze sa poslom“, prokomentarisao je.

Međutim, BIRN je došao i do drugih saznanja koja povezuju Veselinovića sa Sekondom.

Advokatska kancelarija njegove supruge Nevene Veselinović, obavlja pravne poslove za firme Sekond i Rajt. Tačnije, dokumentacija APR-a pokazuje da je advokat Snežana Sladaković, zaposlena u advokatskoj kancelariji Veselinović, podnela zahtev za promenu podataka vlasništva i za Rajt i za Sekond, kao ovlašćeno lice obe firme krajem prošle godine.

Dalje, obe agencije se nalaze u istoj zgradi poslovnog centra Airport City. Tako su i registrovane u APR-u, ali se samo Rajt pojavljuje kao zakupac oba prostora do trenutka objavljivanja ovog teksta, kaže izvor BIRN-a koji je želeo da ostane anoniman, a imao je uvid u dokumentaciju.

Jasmina Stojanov, direktorka i vlasnica 30 odsto agencije Rajt, međutim, negira da Rajt plaća prostor umesto Sekonda i da sa ovom agencijom ima bilo kakav odnos.

Medijsko ćutanje

Iako svi urednici najznačajnijih medija sa kojima je BIRN razgovarao negiraju da reklamne agencije u rukama ljudi bliskih vlasti mogu da utiču na slobodu medija, Evropska unija i Vlada Sjedinjenih Američkih Država imaju sasvim drugačiji stav o slobodi govora u Srbiji.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u 2012. godini, u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja, navodi se:„Pristup oglašavanju u medijima je i dalje pod kontrolom malog broja ekonomskih i političkih aktera, što podrazumeva značajan rizik od uticaja na medije i od samocenzure“.

U izveštaju Vlade Sjedinjenih Američkih Država o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2013. godinu, u delu koji se odnosi na slobodu govora i cenzuru, navodi se da su mediji zbog ekonomskih pritisaka reklamnih agencija podložni autocenzuri:

„Pošto su mediji u velikoj meri zavisni od oglašavanja, otvara se dosta prostora reklamnim agencijama da utiču na njih, pre svega, kroz netransparentne ugovore, neravnopravne uslove u tim ugovorima i kroz neravnomerne preraspodele sredstava iz javnih fondova i fondova za oglašavanje pod državnom kontrolom (iz javnih kompanija i lokalnih samouprava)“.

Predsednik nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović smatra da su marketinške agencije jedne od važnijih kanala preko kojih se vrši pritisak na medije:

„Mediji umesto da se bore protiv korupcije postali su deo koruptivnog lanca - javno preduzeće zaključi ugovor sa marketinškom agencijom, a ova kupuje prostor na nekom mediju, i tako ste zaštitili svoje interese u tom mediju, to su politički, a ne ekonomski interesi. Prostor za zloupotrebu mnogo je veći u javnim preduzećima, ali agencije mogu da manipulišu i na privatnom tržištu. Agencije na osnovu istraživanja nude prostor i vreme na raznim televizijima, a kada imate na desetine sličnih medija tu mogu da odlučuju nijanse. To je ono što plaši urednike, jer oni znaju da kada pišu protiv DS-a da će se Đilas odlučiti za drugi mediji. Ista je situacija i sa Veselinovićem i njegovom Rajt agencijom“.

BIRN je, istražujući uticaj marketinških agencija na slobodu medija, kako pod demokratama, tako i posle njihove smene, kontaktirao uredničke timove srpskih medija. Najotvoreniji za razgovor bili su urednik lista Danas Zoran Panović i urednik lista Informer Dragan Vučićević.

Panović kaže da reklamne agencije nemaju uticaja na uređivačku politiku njegovog lista i smatra da u Danasu nema autocenzure uzrokovane činjenicom da političari vode reklamne agencije.

Vlasnik i glavni urednik Informera, Dragan Vučićević i direktor kuće koja izdaje Informer, Damir Dragić, nisu krili da neke reklame obezbeđuju preko Gorana Veselinovića.

„Ove godine Imlek će ići sa.... ne znam kako da ih zovem, medija pul, ići će preko Gorana koji je u sastavu medija pula, Gorana Veselinovića (.....)To je legalna priča. Evo o čemu se radi. Oni su smislili medija pul u koji je ušlo više agencija... jer umesto da idu sami idu zajedno.....i kažu mi ćemo kod tebe da potrošimo 15 miliona ove godine i ja njima moram da dam najveći popust“, objašnjava Dragić.

On potvrđuje da su i Banku Intesu dobili preko istog pula prošle godine.

Veselinović međutim kaže da nikada nije ugovarao nikakve reklame, niti da poznaje Dragića.

Na pitanje upućeno Draganu Vučićeviću da li je moguće da Goran Veselinović može da iskoristi politički uticaj kako bi kontrolisao medije, on odgovara: „Glupo je da to ja pričam, ja Gorana poznajem puno godina i on nije takav čovek. Ljudi se kvare i menjaju, ali ja ne mislim da će on tako da se ponaša. Mislim da čak nema ni mandat da se tako ponaša. I stvarno ne znam, a trebalo bi da znam, da on zove novinare i kaže ovo smeš a ovo ne smeš“.

Vučićević podseća: „Da je Tadić ostao na vlasti nikad ne bih mogao da osnujem novine“.


Poslovni razvoj oglašivačkih agencija Right, Second i Media jobs on Dipity

 

Odricanje od odgovornosti: Ovo istraživanje je nastalo uz finasijsku podršku projekta South East European Media Observatory koga je podržala Evropska Unija. Sadržaj ovog istraživanja predstavlja odgovornost BIRN Srbija i ni na koji način se ne može pripisati stavovima Evropske Unije.