Iz srpskog budžeta za Srpsku banku

Nakon što je spasila Srpsku banku postupkom skrivenim od javnosti, država je nastavila da ulaže u nju povećavanjem kapitala (umesto naplate dugova) i da toleriše poslovanje koje nije u skladu sa propisima

Postupak sanacije Srpske banke, o čemu je BIRN već pisao, označen je kao „strogo poverljiv“, a učesnici u tom postupku iz Vlade Srbije i drugih institucija ni danas nisu spremni da o svemu govore javno.

BIRN otkriva detalje iz dokumenata u kojima se vidi kako je država rešila da spasi Srpsku banku od propadanja, na koji način je sprovedena dokapitalizacija i šta su organi vlasti koji su učestvovali u ovom postupku bili dužni da urade – u jesen 2014. godine.

Pored toga, nakon spasavanja Srpske banke i njenog preorijentisanja na klijente iz namenske industrije, novac iz budžeta nastavio je da odlazi u kapital banke.

To je sprovedeno tako što banka nije vraćala dugove organima vlasti, već su oni postajali vlasnici.

Osim toga, država godinama toleriše poslovanje koje nije u skladu sa zakonskim propisima i Narodnom bankom Srbije, dok se nalozi iz revizorskih izveštaja ignorišu.

Zaključak Vlade kao zakon

U ime „očuvanja stabilnosti finansijskog sistema zemlje“ - tako je Vlada Republike Srbije, na čelu sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem, u Zaključku od 7. novembra 2014. godine opravdala spasavanje Srpske banke.

Ovim dokumentom Srpska banka je, pre svega, izuzeta iz sistema koji je primenjen na ostale banke u kojima je vlasnik Republika Srbija. 

Za upravljanje kapitalom u tim bankama, takođe je donet zaključak koji je „strogo poverljiv“.

Restrukturiranje i reorganizaciju Srpske banke Vlada je započela tako što je odobrila pozajmicu od 80 miliona evra, kao što se navodi u istraživanju BIRN-a

Tada je, saznajemo iz dokumenata koji nose oznaku „strogo poverljivo“, predstavnicima Republike Srbije u organima upravljanja Srpske banke naloženo da sazovu hitnu sednicu i da glasaju tako da se odmah usvoje sve odluke u vezi sa restrukturiranjem i reorganizacijom.

Nakon davanja ove pozajmice, umesto naplate duga, država dug pretvara u kapital i tako postaje vlasnik banke – čiji je već vlasnik.

Zaključak kojim se vrši dokapitalizacija Srpske banke iz budžeta. Foto: BIRN

Na taj način je novac iz budžeta građana Republike Srbije, kojima nikad nije objašnjeno zašto je odlučeno da baš ova banka bude spašena, utopljen u kapital banke.

Ipak, Srpska banka imala je i uslove koje je morala da ispuni da bi do toga došlo, među kojima su bili smanjenje plata za najmanje 40 odsto i smanjenje broja zaposlenih za oko 80 odsto.

To je učinjeno u naredne dve godine pa danas banka ima 66 naspram 351 zaposlenog u 2014.

Dalje, preduzeću Jugoimport-SDPR naloženo je da donese odluku o pretvaranju svojih depozita kod Srpske banke, koji su u tom trenutku iznosili 3,6 milijardi dinara, tada preko 30 miliona evra, u kapital.

SDPR trebalo je i da prenese sve depozite koji se nalaze kod drugih banaka u Srpsku banku u roku od 90 dana i da ugasi sve račune koje je imao u drugim bankama.

Sve tekuće transakcije trebalo je da budu izmeštene u Srpsku banku u roku od 2 godine, a revizorski izveštaji pokazuju da su firme iz namenske industrije zaista prebacile svoje depozite u Srpsku banku, kao što im je Vlada naložila.

Jugoimport morao je da se obaveže da će u roku od godinu dana u Srpskoj banci biti prosečna vrednost depozita 21 milion evra.

Pored toga, sva privredna društva registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, a koja su u većinskom državnom vlasništvu, trebalo je da zatvore sve račune u drugim bankama u roku od godinu dana.

Ministarstvo odbrane imalo je 14 dana da sastavi spisak tih firmi i dostavi ga Radnoj grupi koju su činili predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane, JP Jugoimport-SDPR i Agencija za osiguranje depozita, na čelu sa ministrom finansija.

Agencija za osiguranje depozita imala je da preuzme svu lošu i ostalu aktivu Srpske banke.

Posao u Kuvajtu

Još jedan zaključak pod oznakom strogo poverljivo Vlada je donela i 19. decembra 2014. godine, nakon prve sednice Radne grupe. Ovim dokumentom je, između ostalog, naloženo Ministarstvu finansija, Ministarstvu odbrane, JP Jugoimportu i Srpskoj banci da podnesu Vladi predlog regulisanja međusobnih odnosa po pitanju ugovora o izvozu usluga u Kuvajt od 24. februara 1998. u vrednosti od 10 miliona dolara.

Te usluge odnosile su se na pružanje tehničke pomoći kuvajtskoj strani u realizaciji Projekta NIŠ-10, na osnovu kojih je Narodna banka Jugoslavije u 1998. godini isplatila Jugoimportu polovinu fakturisanih usluga, u iznosu od 5 miliona dolara.

Dugove preneli na Agenciju

Sporazum kojim su problematična potraživanja Srpske banke prebačena na Agenciju za osiguranje depozita potpisan je 26. decembra 2014. godine sa oznakom „strogo poverljivo“.

Potpisnik tog sporazuma je Republika Srbija, koju je u ime Vlade zastupao tadašnji ministar finansija Dušan Vujović.

Vrednost ove transakcije bila je preko 15 milijardi dinara.

Iznos problematičnih kredita Srpske banke koji se prenose na Agenciju. Foto: BIRN

U preambuli sporazuma piše da je „Skupština Srpske banke 19. decembra 2014. godine, radi pokrića gubitka, donela Odluku o smanjenju osnovnog kapitala Srpske banke smanjenjem nominalne vrednosti akcija“, kao što je BIRN naveo u svom istraživanju.

Uvidom u dokumenta potvrđeno je i da je istog dana doneta odluka o povećanju osnovnog kapitala izdavanjem novih akcija bez javne ponude, koje služe za pretvaranje potraživanja Republike Srbije u kapital.

Srpska banka ne garantuje naplativost potraživanja koje Agencija preuzima na sebe, navodi se u sporazumu. Međutim, Agencija je dužna da svaku naplatu, nakon što zadrži tri procenta, uplati na račun Republike Srbije.

Kako BIRN saznaje, Agencija je od dužnika preuzetih od Srpske banke do sada naplatila 5,46 miliona evra, što je oko 650 miliona dinara.

Agencija za osiguranje depozita upravlja potraživanja preuzetim u ime i za račun Republike Srbije, a u slučaju Srpske banke uglavnom je reč o problematičnim, teško naplativim ili nenaplativim dugovima, navode u Agenciji.

Ipak, kažu u pisanoj izjavi za BIRN da „Agencija ni u kom, pa ni u finansijskom smislu ne trpi nikakve negativne posledice prilikom obavljanja poslova u ime i za račun države.“

Poslovanje banke poslednje četiri godine

Država je nastavila da ulaže u Srpsku banku i da svoja dugovanja pretvara u kapital i posle postupka sanacije.

Tako je 20. decembra 2016. godine doneta odluka o pretvaranju duga koji banka ima prema Ministarstvu privrede u iznosu od 110 miliona dinara.

Istog dana doneta je i odluka o pretvaranja duga koji banka ima prema Ministarstvu odbrane u iznosu od 200 miliona dinara, i to po osnovu neplaćanja zakupnine od 2008. godine.

Na taj način u Srpsku banku je iz budžeta otišlo još oko 2,6 miliona evra.

Ispostaviće se i da uprkos uzastopnim injekcijama države Srpska banka za sve ove godine nije uspela da svoje poslovanje uskladi sa zakonom.

Tako su revizori u sva četiri izveštaja počev od 2014. godine pronašli da Srpska banka nije ispunila naloge Narodne banke Srbije (NBS) da pokazatelje svog poslovanja dovede u propisane okvire. 

Prikaz deviznog rizika

Nakon što joj je država dokapitalizacijom pokrila sve gubitke, banka je u 2015. zabeležila profit, ali je njena dobit iz baznog poslovanja, to jest od kamata i naknada bila nedovoljna za pokriće operativnih troškova, što su konstatovali i revizori.

Banka je tokom ove četiri godine ipak preduzimala pojedine korake, pa je tako adekvatnost kapitala podigla na zakonom propisani nivo, otpisala određene loše kredite, smanjila izloženost prema nekim klijentima i tome slično. Strah koji su početkom 2015. godine osećali revizori povodom mera koje bi NBS mogla da preduzme prema Srpskoj banci zbog toga što ne posluje u skladu sa zakonom i propisima NBS, ispostavili su se kao neosnovani.

NBS je 2016. bila u kontroli banke u kojoj je morala otkriti sve propuste koje su otkrili i sami revizori. Ali, kako pokazuju revizorski izveštaji, tim povodom ništa nije učinila.

Umesto da kazni banku i preduzme mere kojima bi je naterala da poštuje propise koje je sama NBS donela u cilju obezbeđenja stabilnosti bankarskog sistema, NBS ni godinu i po dana od kontrole, Srpskoj banci nije poslala čak ni zapisnik o tome.

Time je Srpskoj banci omogućeno da nastavi da nesmetano posluje uprkos tome što ne ispunjava uslove koje od nje zahtevaju zakonski propisi i NBS.

BIRN je tražio pomenuti zapisnik od NBS i informacije šta je NBS učinila povodom poslovanja Srpske banke, kao i šta je Srpska banka preduzela nakon rešenja iz 2015. kojim joj NBS nalaže da uskladi svoje poslovanje sa propisima.

BIRN je pitao i Ministarstvo finansija šta je država kao vlasnik preduzela, zašto je nastavila da pomaže Srpskoj banci i, pre svega, zašto je ceo postupak označen kao „strogo poverljiv“.

Ni Narodna banka Srbije ni Ministarstvo finansija do objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili.

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta koji finansira Britanska ambasada u Beogradu. Stavovi izrečeni u tekstu predstavljaju stavove autora i ne oslikavaju stavove donatora.