Istraga u slučaju Pančić: Krivične prijave i bežanje od pravosuđa

Šta pokazuju krivične prijave protiv predsednika opštine Brus i direktora javnog preduzeća Skijališta Srbije koje je podnelo Ministarstvo građevinarstva i kada će „slučaj Pančić“ dobiti svoj sudski epilog

Misteriozna investitorka Snežana Mitković, za koju se sumnja da je počinila krivično delo građenja bez građevinske dozvole u Nacionalnom parku Kopaonik, nije saslušana u četvrtak 27. septembra 2018. godine u Brusu u vezi sa krivičnom prijavom koju je protiv nje podnelo Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture.

Žena koju niko do sada nije video ni na gradilištu sporne kafane na Pančićevom vrhu ni na adresi na kojoj je prijavljena, kao ni na adresama firmi u kojim se formalno vodi kao vlasnica, uspešno izbegava novinare i istražne organe.

Ovog leta izostala je sa saslušanja pravdajući se bolešću.

Jučerašnje saslušanje bilo je prilika da javnost konačno vidi ko je ta moćna žena čiju kafanu očevidno brani skoro čitav državni vrh Srbije.

Ona se našla „u problemu“ posle serije tekstova BIRN-a o tome kako se zidao objekat koji je po gabaritima i strukturi građenja višestruko prevazišao zamišljeni drveni ski-bar.

Pored nje, na udaru Ministarstva građevine našli su se i Milutin Jeličić, predsednik opštine Brus, kao i Dejan Ćika, direktor Javnog preduzeća Skijališta Srbije, protiv kojih je Sektor za inspekcijski nadzor ministarstva podneo krivične prijave za krivična dela trgovine uticajem i priključenja objekta koji je izgrađen bez građevinske dozvole.

U zbiru, postoje za sad tri prijave i tri postupka koji bi mogli da dovedu bar do utvrđivanja odgovornosti za prestupe koji su učinjeni u postupku izgradnje tog divljeg objekta, kao i radnjama koje su usledile kada je javno obelodanjeno da se sve radi bez potrebnih dozvola.

Istragu protiv fiktivne – proksi – investitorke Snežane Mitković i direktora Dejana Ćuke vodi tužilac Osnovnog tužilaštva u Brusu, dok je slučaj predsednika opštine Milutina Jeličića prosleđen Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.

Ćika bi trebalo da bude saslušan u svojstvu okrivljenog 2. oktobra u Brusu, dok tužilaštvo u Kraljevu i dalje ne zna kada će saslušavati Milutina Jeličića.

Iako se tužilaštva „vade“ na činjenicu da postupak prikupljanja informacija i dokaza traje dugo i da zavisi od toga kako će policija raditi svoj posao, izgleda da će se nešto dogoditi samo u slučaju da javnost drži sva svetla upaljena i da neprestano insistira na tome da se ovaj slučaj, kao simbol neverovatne bahatosti, dovede do kraja, što bi značilo da se utvrdi odgovornost osumnjičenih i da se divlji objekat sruši onako kako je već bilo naložilo ministarstvo.

Šta nam govore prijave

Inspektori Ministarstva građevine utvrdili su niz nepravilnosti u radu Dejana Ćike, kao odgovorne osobe u JP Skijališta Srbija kao i Milutina Jeličića, predsednika opštine Brus.

Njih dvojica su svojim delovanjem, odnosno nedelovanjem – jer je to ono što bi istraga trebalo da utvrdi detaljno – omogućili Snežani Mitković, kao formalnoj investitorki, da započne i skoro okonča izgradnju objekta na Pančićevom vrhu, na mestu gde je to apsolutno nedozvoljeno.

Njima se stavlja na teret da su omogućili ovoj misterioznoj osobi da na osnovu pribavljenih saglasnosti za izgradnju ski bifea od drveta površine do 150 kvadrata, podigne hotel-bunker veličine preko 1.300 kvadratnih metara, o čemu je BIRN detaljno izveštavao proteklih meseci.

Javnost, koja je pratila ono što su objavljivali BIRN i  portal Insajder, upućena je u razmere prevare koju je organizovala Snežana Mitković, odnosno oni koji su nju isturili kao formalnu investitorku.

Objekat je zidan u periodu jul-novembar 2017. kada je posle pisanja BIRN-a reagovala inspekcija ministarstva i donela prvo rešenje o rušenju, jer je utvrđeno da se zida bez potrebne dokumentacije i da objekat višestruko prevazilazi dozvoljene gabarite ski bifea.

Od polovine novembra 2017. do kraja januara 2018. godine, odnosno do trenutka kada je ministarstvo donelo rešenje od uklanjanju objekta, dogodilo se nekoliko stvari.

Najpre, opština Brus je na zahtev Javnog preduzeća Skijališta Srbije donela odluku o preparcelaciji zemljišta na kom je objekat podignut, pa on više nije bio na parceli broj 1877/1, kao u novembru i decembru 2017.godine, nego je sve podeljeno na tri parcele. 

I, sada, kako se navodi u prijavi protiv direktora Skijališta, sporni objekat se nalazi na parceli broj 1877/4 katastarske opštine Brus, dok je terasa objekta, bašta kafića iz kog puca pogled na centar Kopaonika i pola Srbije, na parceli broj 95 ali u vlasništvu opštine Raška.

Ova vešta igra iza scene dovela je do toga da je rušenje objekta prolongirano u nedogled, iz formalno-pravnih razloga, dok je „investitor“ odradio sezonu na Kopaoniku sa kafeom „Vrh 2017”, a pred organe Ministarstva građevine postavljene su nove prepreke.

Finale se dogodilo u julu 2018. kada je republički građevinski inspektor, postupajući po žalbi Snežane Mitković, poništio rešenje o uklanjanju objekta ali, u istom danu, doneo novo rešenje o uklanjanju objekta sa navođenjem parcela posle preparcelacije.

Drugi argument investitorke

Kroz serijal Insajdera „Vrh bezakonja” javnost je mogla da sazna za detalje ove administrativne igre. Jedna od najperfidnijih stvari tiče se lažnog upisivanja ovog objekta na spisak za legalizaciju koji je važio za izgrađene objekte do 29. januara 2014. godine.

Da uprostimo – uz pomoć veza u opštini Brus, kako se navodi u prijavi protiv predsednika opštine, Mitković je uspela da izdejstvuje da se objekat koji nije postojao u  januaru 2014. godine nađe na spisku onih koje bi trebalo legalizovati.

Dakle, Mitković je tvrdila da je ono što je sazidano od jula do novembra 2017. u nekom obliku bilo sazidano tri godine ranije!

Inspektorke ministarstva su zbog toga morale da se vrate u prošlost i da provere arhiv – satelitske snimke objavljene na INSPIRE WEB portalu RS iz 2015. godine, da bi potvrdile da u to doba na tom mestu nije bilo objekta.

Pored toga, u prijavi protiv predsednika opštine piše da je uvidom u liste svih nelegalno izgrađenih objekata u nacionalnom parku Kopaonik konstatovano da objekat nije popisan „iz čega proizilazi da isti nije postojao na terenu u 2016. godini.“

Pošto su utvrdile ono što je laicima nesumnjivo, inspektorke su proverile na koji način se dokument sa datumom od 20. januara 2014. našao u arhivi opštine Brus.

Ni šefica odseka za urbanizam i građevinarstvo ni načelnik opštinske uprave nisu znali ništa o tome.

Dodatna istraga je donela objašnjenje – lažnu prijavu za stavljanje na spisak objekata za legalizaciju omogućio je svojim postupkom Aranđel Stojković – zamenik predsednika opštine koji se docnije pokajao zbog toga i u pisanoj izjavi objasnio da je sve uradio na nagovor predsednika opštine koji ga je doveo u zabludu.

Čemu da se nadamo

Šta nam govore i šta saznajemo iz obrazloženja krivičnih prijava protiv Mitković, Jeličića i Ćuke? Ovaj „tim“ je pokušao, na neki način, da pravno-formalno zamaskira izgradnju monumentalne divlje gradnje na vrhu Kopaonika. U posao se krenulo davanjem saglasnosti za izgradnju ski bifea od 150 kvadrata od drveta na vrhu poznate ski staze, koji da je izgrađen ne bi bio ni primećen niti bi se neko njime bavio.

Međutim, kada je javnosti obelodanjeno da se umesto toga podiže mastadont od 1.300 plus kvadrata neko se u državi zbog toga uznemirio i počeo da radi svoj posao. Od tog trenutka, investitor menja taktiku i kreće u proces odugovlačenja koji zasniva na falsifikovanju stvarnosti proizvodnjom dokumentata o objektu koji nije postojao i pokretanjem spora protiv opštine Brus, jer, zaboga, nisu radili svoj posao i na vreme prosledili zahtev za legalizaciju u Beograd.

Pritisak javnosti i krivične prijave ministarstva doveli su do toga da se slučaj ne zabašuri i da ga ne prekriju različiti spinovi – bilo premijerke Ane Brnabić, bilo ministra Nebojše Stefanovića, bilo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Za manje od godinu dana ovaj simbolički slučaj postao je neka vrsta Kartagine: ako želimo da Srbija preživi i bude država zasnovana na pravu on mora da bude porušen. Ako se to ne dogodi biće jasno da prisustvujemo pokušaju pravljenja paralelne realnosti u kojoj nam govore da postoji nešto čega nema. Postupci protiv Mitković, Jeličića i Ćike, ako ih tužilaštva budu vodila profesionalno mogli bi da otkriju ko zapravo stoji iza projekta - mada je deo toga već obelodanjen - i da se sazna ko je sve taj projekat štitio.